• Home
  • Projekat 173047

Projekat 173047

Naziv: Izučavanje mehanizama imunskog odgovora na infekciju ili produkte parazita i njihov uticaj na modulaciju i/ili prevenciju drugih bolesti.
Finansijer: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije
Realizator: Univerzitet u Beogradu, Institut za primenu nuklearne energije INEP
Rukovodilac projekta: dr Ljiljana Sofronić-Milosavljević, naučni savetnik, INEP

Predmet rada: Čudesni svet parazita
Dosadašnja istraživanja su pokazala da su paraziti, kao najsloženiji mikroorganizmi, velikim delom odgovorni za razvoj, regulaciju i funkcionisanje imunskog sistema (u koje spada održavanje tolerancije na sopstveno) i zato se smatraju magovima imunoregulacije. Otkrivanje mehanizama kojima paraziti ovo postižu može da pomogne u dizajniranju novih pristupa lečenju široke palete inflamatornih bolesti kojima pored alergija i autoimunskih bolesti, pripadaju i kardiovaskularne bolesti, metabolički poremećaji i starenje. Tokom koevolucije, Trichinella je sa domaćinom uspostavila „sporazum o nenapadanju“ koji obuhvata doprinos parazita organizmu domaćina tako da dokle god parazit živi on kontinuirano stvara okruženje koje nije pogodno za razvoj autoimunskih bolesti, alergija i tumora. Šta više, imunomodulatorni molekuli iz sastava produkata Trichinella u stanju su da „naviju Trichinella časovnik“ u nazad, tj. da reprogramiraju patološki izmenjen pro-inflamatorni imunski odgovor ka anti-inflamatornom, koji je po osobinama odnosa Th1 i Th2 tipa ćelija blizak fiziološkom tipu odgovora, i da tako ne samo „lekovito“ deluju na već pokrenute hronične zapaljenske bolesti i poremećaje, već i da očuvaju kapacitete imunskog odgovora da uspešno odgovori na druge izazove.
Grupa imunoparazitologa INEP-a kontinuirano se bavi istraživanjem kako helmint Trichinella spiralis preko svojih ekskretorno-sekretornih produkata (ES L1 antigeni) komunicira sa imunskim sistemom domaćina i tako moduliše ne samo inflamatorni odgovor protiv parazita, već utiče na pojavu i tok autoimunskog oboljenja (eksperimentalnog autoimunskog encefalomijelitisa, EAE kao animalnog modela multiple skleroze). ES L1 antigeni indukuju tolerogene dendritske ćelije (ES L1 tolDĆ) koje usmeravaju T ćelijski odgovor u pravcu Th2/Th1 i regulatornog tipa, što smo pokazali na animalnom i na humanom modelu. ES L1 tolDĆ su u stanju da kod zdravih životinja u potpunosti reprodukuju T ćelijski odgovor karakterističan za infekciju ovim parazitom, dok kod životinja kojima se indukuje EAE značajno ublažavaju tok bolesti. Profilaktička aplikacija samog ES L1 antigena DA pacovima takodje moduliše razvoj i tok EAE, ali se mehanizmi u osnovi ovog fenomena donekle razlikuju od onih pokrenutih sa ES L1 tolDĆ. Aktuelna translacija znanja sa animalnog na humani model obuhvata pored monocita periferne krvi zdravih osoba i monocite bolesnika sa multiplom sklerozom (MS) radi ispitivanja kapaciteta ES L1 antigena da preusmere njihov proinflamatorni u antiinflamatorni imunski odgovor. Studija interakcije ES L1 antigena (glikoproteini) sa DĆ obuhvata istraživanja značaja pojedinačnih komponenti antigena, kao i njihovih šećernih struktura za polarizaciju imunskog odgovora. Ispituje se njihova interakcije sa receptorima na površini DĆ (TLR2,TLR4, DC-SIGN) i signalni putevi koje ove interakcije pokreću i koji su u osnovi mehanizma dejstva ES L1 antigena.
U čudesni svet dejstava kojima parazit štiti organizam domaćina od raznih patoloških promena ubraja se i sposobnost T. spiralis da uspešno uspori rast tumora. Naša dosadašnja istraživanja su pokazala da infekcija sa T. spiralis značajno ograničava rast mišijeg melanoma B16 in vivo i in vitro.
Primenjena istraživanja na polju Trichinella spp i trihineloze: Istraživanja na projektu obuhvatala su odredjivanje prisustva vrsta Trichinella i njihove zastupljenosti u Srbiji. Rezultati molekularnih ispitivanja parazita sprovedenih tokom ove decenije u INEP-u (od strane istraživača na projektu koji su istovremeno članovi Nacionalne referentne laboratorije za trihinelozu INEP-a-NRLT INEP) pokazali su da pored prisustva T. spiralis (kod domaćih svinja i divljih životinja) postoji i prisustvo vrste T. britovi i to prevashodno kod divljih životinja. Nedavno je (2017), zahvaljujući saradnji sa lekarima i veterinarima u Zlatiborskom okrugu, po prvi put izvršena i identifikacija vrste T. britovi kao izazivača epidemije kod ljudi. Takodje, zahvaljujući regionalnoj saradnji dokazano je prisustvo T. britovi i T. pseudospiralis u BIH.
U cilju poboljšanja serološke dijagnostike trihineloze, pored IVD testova nastalih primenom ranijih istraživanja u INEP-u, nedavno su razvijena i validirana 2 nova, specifična i senzitivna, dijagnostička testa za detekciju anti-Trichinella antitela. To su: ELISA test za detekciju specifičnog IgE kod ljudi (koji omogućava razlikovanje akutne od hronične trihineloze) i kompetitivni ELISA test za otkrivanje specifičnih antitela bez obzira na vrstu Trichinella i domaćina.
Nacionalna referentna laboratorija za trihinelozu INEP-a, u saradnji sa drugim nadležnim institucijama, kontinuirano prati i izveštava o prisustvu i raširenosti infekcije kod ljudi i životinja u Srbiji. NRLT-INEP je prepoznata kao deo mreže nacionalnih referentnih laboratorija Evrope, kojom koordinira Evropska referentna laboratorija za parazite, Nacionalnog instituta za zdravlje Italije (EURLP, ISS, Rome, It).

Saradnici na projektu:
dr Ljiljana Sofronić-Milosavljević, dr sci med., naučni savetnik
dr Alisa Gruden-Movsesijan, doktor bioloških nauka, naučni savetnik
dr Nataša Ilić, doktor bioloških nauka, viši naučni saradnik
dr Saša Vasilev, doktor veterinarske medicine, naučni saradnik
Dr Ivana Mitić, dr sci med., naučni saradnik
dr Jelena Cvetković, doktor bioloških nauka, naučni saradnik
Marija Gnjatović, diplomirani inženjer tehnologije, istraživač saradnik
Dr Edoardo Pozio, doktor bioloških nauka, Direktor odeljenja za gastrointestinalne i tkivne parazitoze, Institut za javno zdravlje Italije, Rim, Italija, edoardo.pozio@iss.it
Dr Richard Grencis, Rukovodilac grupe za imunološka istraživanja, Šef katedre za imunologiju, Fakultet prirodnih nauka, Univerzitet u Mančesteru, Engleska,  richard.k.grencis@manchester.ac.uk